Sedam dana maja

"Строј је био необично тих. Нас двадесет, постројени и озбиљни како само требамо да будемо. Чекамо да нам се обрати комадант наше зоне. И фронт је необично миран, као да сви знају да смо ми "изабрани". Добро, сви ми који смо у строју добровољци смо који су се јавили за овај задатак, али смо ипак изабрани можда судбински. Већ сам се питао шта се више чека да се уради оно што је одавно требало да се уради. Туку нас већ два месеца и то онако за све паре, а ми само седимо и одбијамо њихове нападе, више се кријући него нешто конкретно радећи, ако изузмемо понеког преосталог Шиптара који је остао на Метохији да прави и поставља заседе по путу. Нисам био више сигуран да ли има некога тамо горе, ко размишља о стварима о којима би требало да се размишља. Узвратити ударац, то је била читава поента овог рата који је започео не нашом кривицом нити намером.